1. ПОЈАМ МЕДИЈАЦИЈЕ
Медијација је поступак алтернативног начина решавања спорова, у коме стране желе да спорни однос реше мирним путем уз помоћ једног или више посредника-медијатора који кроз договарање и преговарање помажу странкама да постигну заједничко решење и дођу до споразума који ће решити њихове спорне односе и бити прихватљив за обе стране.
2. ЗАШТО МЕДИЈАЦИЈА?
Зато што је медијација:
- поверљива,
- непристрасна
- добровољна
- омогућава странама да реше проблем договором, у складу са својим интересом
- јефтинија је од судског поступка
- мање је стресна од одлазак у суд
- мање је формална од судског поступка
3. НАЧЕЛА МЕДИЈАЦИЈЕ
Основна начела на којима се заснива медијација су:
- начело добровољности које подразумева да је за поступак медијације потребна изричита сагласност обе стране, те да свака страна у поступку медијације у сваком тренутку и у свакој фази поступка може одустати од медијације
- начело једнакости и равноправности странака подразумева да су обе стране у поступку медијације равноправне и имају једнака права, при чему медијатор у току поступка медијације мора да поступа независно и непристрасно
- начело приватности поступка подразумева да је у поступку медијације искључена јавност, а трећа лица медијацији могу присуствовати само уз сагласност страна у поступку
- начело хитности означава да је поступак медијације хитне природе, што овај поступак чини бржим него што је решавање спора у судском поступку, што поступак медијације чини јефтинијим.
- начело поверљивости подразумева да ни једна страна или медијатор не смеју открити информације, предлоге, садржај или резултате поступка медијације, осим уколико стране у писаној форми не уговоре такву могућност. Такође, уколико се поступак медијације не оконча успешно, све што је у овом поступку изјављено неће имати никаквог утицаја на ток евентуалног судског поступка
4. У КОЈИМ СПОРОВИМА ЈЕ МОГУЋА МЕДИЈАЦИЈА
Медијација је могућа у свим спорним односима и то:
- имовинско-правним односима физичких и правних лица
- привредним
- породичним
- радним (осим спорова који настају поводом отказа уговора о раду и исплате минималне зараде)
- другим грађанско-правним односима
- кривичним и управним
5. ПОСТУПАК МЕДИЈАЦИЈЕ
Медијација се спроводи у просторијама медијатора или на неком другом погодном месту које странке и медијатор заједнички одреде. Медијатор одржава уводну реч где се представља странкама у спору и детаљно их упознаје са циљем медијације, улогом медијатора, правилима и трошковима поступка, уколико их има. Након уводне речи, закључује се споразум између страна и медијатора, о приступању посредовању ( медијацији ) који потврђује договор о уласку у медијацију и избору медијатора. Медијација се одвија кроз сесије, заједничке, а по потреби и одвојене. Свака страна износи своје виђење сукоба и проблема. Улога медијатора је да омогући конструктивну коминикацију, прикупи релевантне информације и утврди спорна питања, као и тачке око којих постоји сагласност. Један од циљева медијатора током заједничке цесије је да утврди који интереси и потребе стоје иза истакнутих захтева и позиција страна у спору. Медијатор може водити одвојене разговоре са странама, када ће уз сагласност једне стране, њене предлоге и ставове пренети другој страни. По правилу, заједнички и одвојени разговори се организују у току истог дана. Медијација може трајати и по 8 или више сати. Стране могу одустати од медијације у сваком тренутку, а медијација може бити обустављена и када медијатор процени да даље вођење поступка није сврсисходно.
6. МОГУЋИ ИСХОДИ МЕДИЈАЦИЈЕ
Странке могу покренути медијацију пре или у току судског поступка, као и у току поступка по правним лековима или извршног поступка. Уколико је судски поступак већ покренут медијација се може покренути на 2 начина : судија може упутити стране на медијацију уколико процени да је спор погодан за медијацију, или једна, односно обе стране могу предложити медијацију. Покретањем медијације почиње застој застарелости потраживања, у односу на захтев поводом кога се води судски поступак, а који може трајати најдуже 60 дана. Уколико стране постигну споразум у медијацији, тај споразум има снагу вансудског поравнања, а под одређеним условима може имати и снагу извршне исправе и то ако садржи клаузулу извршности-изјаву дужника да пристаје да поверилац ( друга страна у медијацији) може покренути поступак принудног извршења након доспелости потраживања, као и уколико су потписи страна и медијатора оверени од стране јавног бележника. Уколико стране не постигну споразум у медијацији поступак се наставља
7.ПРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА СУДСКО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА
Медијација је једини поступак решавања сукоба у коме стране задржавају контролу над трошковима, дужином трајања и исходом спора. У медијацији се не изводе докази нити се утврђује која страна јесте или није у праву, већ стране уз помоћ обученог медијатора преговарају и фокусирају се на своје интересе и потребе у циљу превазилажења проблема и постизања прихватљивог решења. У медијацији одлуку доносе саме стране у спору, а не медијатор. Медијација је поверљив и приватан поступак у коме је увек искључена јавност. Сви подаци, предлози и изјаве дате у току преговора или у сврху постизања споразума, су поверљиви и не могу се користити као доказ у судском или другом поступку, нити их стране или медијатор могу износити у јавност, осим ако се стране другачије не договоре. Медијација се води у складу са расположивим временом самих странака. Медијацијом се помаже странкама да успоставе или поправе поремећене односе и наставе сарадњу која је прекинута.
